Установа социјалне заштите Геронтолошки центар „Јеленац“ Алексинац основана је давне 1948.год., када је крајем фебруара из Дома убогих из Ниша пресељено десетак корисника у просторије старе Основне школе у улици Момчила Поповића бр. 156 у Алексинцу. 1952.год. премештени су и остали штићеници из Ниша, тако да је Дом у потпуности пресељен у Алексинац и тада је имао укупно 44 корисника на смештају.

   1979.год. Збор радника у проширеном саставу донео је одлуку о изградњи Дома за старе и пензионере „Јеленац“ у Алексинцу. Дом је добио име „Јеленац“ по називу дела града где је лоциран, иначе најстаријем делу града. Постоје записи да је у том делу града откривено праисторијско насеље.

  1991.год. Скупштина општине Алексинац оснива Клуб за одрасла и стара лица који пружа услуге отворене социјалне заштите и дат је на управљање Дому за старе и пензионере "Јеленац"

   1992. год. ова установа Одлуком Владе РС прераста у Геронтолошки центар „Јеленац“ Алексинац, који у свом саставу има две радне јединице и то: Радну јединицу за смештај одраслих и старијих у Алексинцу, смештајног капацитета 120 корисника и Радну јединицу за смештај одраслих и старијих са интелектуалним и менталним тешкоћама у Тешици, смештајног капацитета 280 корисника.

   Када је материјал рада – човек, то је борба за људско међу људима, то је умеће да се уђе у лични живот човека и разумеју његове тешкоће, јер сваки је човек биће за себе, биће које има лепих и жалосних тренутака у животу. Зато је потребно бити човек, имати добро срце и осећање за људе.

   И ми смо ту – ова генерација запослених Геронтолошког центра „Јеленац“ Алексинац, нас 127 који бринемо о 340 корисника.